Belgrade
22°
scattered clouds
humidity: 53%
wind: 6m/s NNW
H 25 • L 16
Weather from OpenWeatherMap

Lussarissimo, Italija

 

Samo za SkiManijake sa viškom adrenalina i takmičarskog duha

LUSSARISSIMO 2010

Ovo je priča našeg drugara Skimana o jednom od najzahtevnijih skijaških takmičenja za amatere.

Sa velikim zakašnjenjem ali ipak (nadam se) dobrodošlo u ove vruće dane – radi se o mom učešću na najdužem u Evropi, četiri kilometra dugom paralelnom veleslalomu u gradu Tarvisio, Italija (tu se Svetski kup za žene u spustu i superveleslalomu) na kojem sam učestvovao sa ekipom pre tri godine, marta 2010.

Iz Maribora nas je išlo šestorica prijatelja sa posla. Skoro pa team building, modernim poslovnim jezikom rečeno, koji se pretvorio malte ne u borbu za opstanak. Krenuli smo veoma, veoma rano ujutru, u 4.15, a stigli u Tarvisio u 6.30; popili kafu i već u 7.15 podigli startne brojeve s prigodnim propagadnim materijalom.

Organizator je smatrao da je pola sata sasvim dovoljno za gledanje u prospekte, brošure i letke, jer smo već u 7.45 morali krenuti na vrh, budući da je vreme za snimanje staze samo do 8.45. Evo, „snimka” – još nekih karakteristika same staze: start je na visini 1751, a cilj na 815 m nadmorske visine. Na stazi ima više dugih strmih prelomnica, a onda slijede duže deonice na kojima možeš voziti SG. Sad baš i nisam brojao koliko je sveukupno na stazi kapija, ali verujte mi na reč, na 4 kilometra staze ima ih mnogo, zbilja mnooogo. E sad, dok sam sve organizirao (prijave preko interneta, plaćanje preko banke…) sve je to mojim prijateljima izgledalo kao samo još jedno više u nizu amaterskih natecanja u veleslalomu, osim što je ovaj kao „malo duži”. E, kad su videli koliko je staza duga, njihov je jedini komentar bio: „Stari moj, ovo je prvi i zadnji put, da smo pošli sa tobom, jer ovo će biti zaista čupavo i brutalno.” Tako je i bilo. Kod nekih se i videlo malo straha u očima – mada to za njih baš i nije karakterističnio, jer se radi o veoma spremnim sportašima…

Nakon snimanja staze, sledi dogovor oko taktike na stazi – dogovorili smo se da niko od nas neće ovog puta previše rizikovati, jer ipak ne poznajemo stazu, a ni svoju kondiciju, koja je baš kod takmičenja ovakvih vrsta karakteristična. Malo smo se i zezali, bodrili jedan drugoga, gladali kako su se neki dobro spremili i u tomer nam je polako prolazilo vreme do starta.

Ja sam krenuo kao prvi (j…bi ga, ko će prvi ako ne organizator) na start. I onda je počelo: desno od mene na crvenoj stazi je bio Njemac, a na plavoj ja: cinque, quatrro, tre, due, uno, vaiii i već smo krenuli. Na samom početku je duga padina na kojoj je bilo raspoređeno približno 30 kapija iza kojih je počela duga ravnina. Na strmom djelu sam bio približno 3 kapije ispred Njemca, ali me je u ravnini me sustigao. Nikako da mu pobegnem!

Do kraja tog ravnog djela nije bilo nikakvih problema, ništa još nije peklo i staza nije bila previše razrovana (ja sam imao startni broj 237), a do tog djela je bilo približno 60 sek.

A onda je počelo: dug strm deo (nikad kraja, da malo odmoriš), desno od mene Njemac koji ne popušta, staza sve više razrovana, kod svakih vratiju su se napravila rebra, a noge brate peku, sve se trese, drma – ma boriš se više sam sa sobom nego sa Njemcem! Kroz glavu ti prolazi: Samo da stignem čitav kroz cilj!…

Njemac polako zaostaje, a onda opet sledi ravnina gde mi se primiče. I onada odlučim: E, ovde treba da zbilja čučnem i počnem sa SG zavojima ako hoću da mu pobegnem! Kad, ono čudo posustaje! Nema ga nigde iza mene (e sad, da li je pao, to ne znam?). I onda slijedi dug spust prema cilju, gde uopšte više ne osećaš noge, voziš ko da imaš noge mladog teleta, sve te peče, ti se inatiš i kuneš samog sebe, ali moraš da dođeš do cilja!

A onda kad stigneš, j….š svima sve po spisku, ne možeš da dišeš, da dođeš do vazduha! E, a kad konačno prodišeš, počneš odmah da kašlješ, jer na stazi voziš sa otvorenim ustima. Kad ti se vidi dovoljno razbistri, pogledaš na semafor i vidiš da si vozio 3:47:20, što i nije tako loše za prvi put, mada je u mojoj kategoriji najbolje vreme bilo 3:09:10 (apsolutno najbolje vreme je bilo 3:04:09 – ovaj je vozio tako da je izgledalo kao da je bio na stazi samo minut!).

Na kraju sam bio 11 u svojoj kategoriji (od 35 natecatelja) a u generalnom plasmanu 74 (od 350 natecatelja). Onda čekam svoje prijatelje: najprije stiže Rafael sa vremenom 4:17:58, (sve mu se smijalo jer je stigao živ) Ferdo je bio dikvalificiran jer je na stazi ostao bez skija – kaže da mu je išlo dobro, mada je bilo brutalno, Uroš je pao, tako da smo čekali još samo naše najmlađe. Najprije je došao Dejan. Već po izrazu lica se videlo da je na kraju snage, ali se smijao, jer je pobedio samog sebe: njegovo vreme 3:50:30 i komnetar: „Nikad u životu nisam se osećao ovako isprebijano i umorno!” Ostao je još samo Grega, on kao najmlađi je bio i največi optimist i bodrio je sam sebe, da će iči od kraja na Full – neka pa bude šta bude! A na kraju, kad smo ga ugledali na ciljnoj ravnini, jedva se čovek držao na skijama. On je stigao u cilj sa vremenom 3:57:38, a onda počelo zezanje: „Ha, mali da si video svoj izraz na licu i kako si izgledao na poslednjim kapijama”, a on sav sretan: „J..i ga, samo da sam došao živ do kraja!”

Posle preživljene trke, sljedi analiza svega uz međusobno obećanje da ćemo se do sledećeg Lussarissima još bolje pripremiti, iako ni ove godine nismo bili loše pripremljeni: svi smo vrlo dobri rekreativci u skijanju, neki su u gorskoj službi spasavanja, drugi trče na skijama i dosta skijaju, dakle radi se o spremnim sportašima, jer je za ovo takmičenje potrebna specifična kondicija. I treba mnooogo više treninga veleslaloma, pogotovo za vožnju dužu od 1 minute…

Za sve koji misle da mogu: http://www.lussarissimo.com/ Ovde imate sve korisne informacije, i na engleskom jeziku. Ali, evo u najkraćem: najprije napraviš spisak učesnika, onda plaćaš 35€ (20€ dođe dnevna karta koju kupuješ u Tarvisiu) bankovnim transferom na njihov račun njihovoj banci u Trst. Kada sve uplatiš, skeniraš uplatnicu i prijavu, pa im pošalješ na njihov e-mail… Sve štima… Aza one koji se odluče da idu na ovo takmičenje, tek toliko da znate: neka idu zbilja najbolji skijaši, sa puno kondicije, inače će biti velikih problema i čitava vožnja onda postane opasna (ima tu da se vozi po 40-50 sekundi po velikoj padini) i ne bi baš bilo u redu da neko slomi nešto – uz to se lako može dogoditi nekome, da ga neko drugi dostigne i prestigne na stazi (što nije baš dobro za samopouzdanje, mada se starta sa 40 sekundi razmaka – neki momci zbilja leeeete).

LUSSARISSIMO 2011

Da slučajno ko ne pomisli, da nas nije bilo. Bili smo i bilo je… Ludo… nisam htio napisat ništa, jer ću detaljnije kada budem dobio slike… ali, ovako na brzinu: uslovi skoro identični u odnosu na prošlu godinu, staza skoro pa identična, ali vreme bolje za skoro 9 sekundi (slučajno smo vozili paralelno na stazi ja i moj dobri prijatelj – bivši spustaš i višestruki prvak Jugoslavije u spustu Janez Pleteršek, sa kojim sam vodio žsetoku borbu na stazi na nož… ipak, na kraju je malo popustio zbog lošije fizičke spreme, ali mi je dao lekcije na svim spustaškim djelovima (zna se ko zna pustit skiju na stazi) – ipak je čovek još 6 godina stariji od mene, tako da mu svaka čast).

Generalno, napredovao sam u ukupnom plasmanu iz 74. na 46. mesto, u svojoj kategoriji sa 10. (prošle godine) na 8. mesto, neke konkurente iz prošle godine pobedio za 4 – 6 sekundi… Sve u svemu, zadovoljan sam, mada još imam rezerve na spustaškim djelovima za nekih 9 sekundi sigurno, ali više od toga ne vjerujem da će ići… ipak godine čine svoje…. ali bilo nam je super: društvo, staza, takmičenje, provod…. ovo treba samo doživiti…

Ovako izgleda (čovek u sivom odjelu je pobednik Davide Pachner – ovo nije čovek – ovo je mašina)…. BTW Prošle godine vozio: 3:47:20, ove 3:38:17 (Pachner 3:10:54)…

…I sad još detalnije…

I tako je došao i taj dan, dan provere naše fizičke spreme, dan provere da li smo još tako ludi kao prošle godine. Krenosmo iz Selnice ob Dravi u ranim jutarnjim satima, oko 4.00 ovog puta. Ukupilo je krenulo nas devetoro dobrih prijatelja sa posla, a i inače. Šta da kažem, sami sportaši po duši. U Tarvisio smo stigli oko 6.30. Poslije obavezne kafice i grappe u tamošnjom kafiću na donjoj postaji staze Prampero (gdje se prošlog vikenda vozio svetski kup za žene u spustu, u kombinaciji i super G) i doručka, kojeg smo imali u gepeku uz obaveznu zajebanciju i zadrkivanja nekih koji su previše jeli preko čitave godine (kažu da su namerno, da je to dobro za brzinu na stazi) polako se primicalo vreme da se obučemo, jer je za 7. 30 bilo zakazano da nas puste da pogledamo stazu.

Da bi što bolje zapamtili zamke na stazi (a malo i zbog slabog pamčenja nekih he, he, he) išli smo na teren čak dva puta. Kasnije su neki otišli na zagrijavanje sa skijanjem, a neki koji smo već rutinirani na ovoj trci, ostali smo u cilju, tako da smo pogledali i neke popratne sadržaje (hmmm čitaj popili po koje pivo)… Zezanje je bilo na visini, nekima smo i obajšnjavali, da i nije tako dugo i da svatko koji je na vrhu tako ili onako dođe u cilj. Da vidite oči, koje su skoro iskočile iz jamica…. Sve u svemu, polako se primicalo vreme našeg odlaska na start. A tamo same poznate face od prošle godine: u jednom uglu se zagrijava Lussnig iz Avstrije, u drugom Pachner iz Italije, ima i mnogo Slovenaca o kojih neke i znam ili sam barem virtualni poznanik sa njima sa facebooka….. a kod naše Štajerske grupe ima uvek puno smeha, svakog od nas ogovara poneko od ostalih Slovenaca, vicevi pršte na sve strane. I onda se polako primiče vreme starta. Sve smo šutljivji, nastaje tajac, ima ljudi sa zatvorenim očima, koncentracija, nema više zezanja… al’ zato ima svako malo odlazak u sneg zbog pi..nja…. kad počne jedan idu svi… ma odjednom žuto sve u šumi!

Startao sam zajedno sa Janezom i od početka počinje borba. Na strmijim djelovima bežim ja, dok na ravnim Janez prilazi, i poslije jedne duge ravnine ima prednost jedno 20 m. Ja si mislim, evo gotovo, odoše čovek… Saberem se, ponovo pokušam i polako se približavam. I tako idemo zajedno iz kapije u kapiju do međustanice gondole, kad odjednom osetim da sam sam. Dugo je izdržao i nije nikako htio popustiti, mada znam da se nije uopšte pripremao. I tako se počnem boriti sam sa sobom, noge strahovito peku, mada sam začuđen da uopšte nemam problema sa disanjem. Još jedna duga ravnina, pokušam da čučnem, ma nije to uopšte bio čučanj nego, da prostite, kao da sednem na visoku WC šolju. Pokušam, al’ noge ne daju…i onda se vidi cilj….majko mila još samo ovih 10 kapija, samo da ne padnem sad pred ciljem!Sve ovo ti ide kroz glavu, dok ti ideš ka cilju.

I evo, u cilju sam, pogled na semafor; dobro je, za 9 sekundi bolje vreme nego lani! Odmah iza mene stiže u cilj i Janez…„Svaka čast stari”, vičem, dok mi on samo odmahuje rukom…na može čovek da dođe do glasa… I onda znoj, litri znoja se slevaju niz lice… I onaj osećaj sreće, da si nešto napravio, izdržao, ostvario cilj. Zajedno sa Janezom čekamo i ostale… Ulaze umorni, neki malo manje, ali svi nasmijani i dobre volje. Ma sami pravi sportaši! Još samo da dođe najmalđi Andrej. Vidimo ga, muči se kad ono iza njega ide neki Italijan, približava se i malte ne mu kod zadnje kapije ispod ruke ulazi u cilj! Da vidite smeha i zajebancije, a Andreju ništa jasno, odnosno onaj pogled: Pa odakle se ovaj stvorio? (puštali su nas na stazu na 40 sekundi, tako da znate da je Italijan leteo po stazi!). I onda slikanja, pametovanja šta bi i kako bi, šta treba još poboljšati do sledeće godine. Ma muške rasprave, a onda pasta, malo zezanja sa Kubankom na stolu i to je to – vidimo se sledeće godine, najverovatnije na kombinaciji Lussarissima i Gardenissime 2012. (BTW moj bijeli dres Ellesse je iz tamo davne 1989. godine – sa strane na levoj nozi još stoji napis JUGOSLAVIJA. Ljudi uvek prilaze kod mene i raspituju se odakle mi dres, jer takvih više uopšte nema. I to nigde. I stvarno nema. Nigde.)

Skiman

Sedište Udruženja ljubitelja ski sporta Ski Manijaci je u Beogradu, u ulici Gospodar Jevremovoj 30.
Kancelarija Udruženja nalazi se u Čumićevom sokačetu, II sprat lokal 140 (ulaz iz Nušićeve) i otvorena je svakog radnog dana od 16 do 20h.

Kontakt telefoni:
0600 218 657 Goran Popović - Pop
0600 218 658 Srđan Stojiljković - Điđa
0600 218 654 A. Despotović - Bata
0600 218 655 Nenad Milić - Neša

Email: info@skimanijaci.com

Flickr